Dvadeset godina posle ratova na prostoru zapadnog Balkana ta regija je mirna i sve njene zemlje teže da postanu članice Evropske unije, a značajan progres koji je postignut ne bi trebalo shvatiti kao nešto razumljivo samo po sebi, navodi se u zajedničkoj izjavi austrijskog saveznog ministra za Evropu, integraciju i spoljne poslove Sebastijaana Kurca i nemačkog ministra spoljnih poslova Franka-Voltera Štanmajera povodom Bečkog samita koji se, u okviru Berlinskog procesa, održava danas i sutra.
Kako ističu dvojica ministara, stabilnost regije je još na nesigurnim temeljima, i u velikoj meri zavisi od podrške EU. Perspektiva članstva u EU do sada je bila najvažniji pojedinačni podsticaj za sprovođenje teških, ali neophodnih reformi i za održive napore u pravcu pomirenja u regiji.
“Naše opredjeljenje da zapadnom Balkanu dajemo evropsku perspektivu ostaje ključ za osiguranje trajne stabilnosti u regiji, kao i za kompletiranje transformacije političkih sistema, ekonomija i društava. Mirne, stabilne i demokratske zemlje zapadnog Balkana strateški su interes EU”, naglašavaju Kurc i Štanmajer.
Oni ističu da je cilj Bečkog samita trojak, kao prvo, ukazati na bitan progres koji je ostvaren u regiji, zatim ponovno potvrditi i osnažiti evropsku perspektivu svih zemalja regije, i kao treće, ubrzati reforme, povećati ekonomske prilike i ohrabriti saradnju u regiji.
Dvojica ministara su naglasila da su se prošle godine u Berlinu složili o tome da se fokusiraju na konkretne projekte, jer narod zapadnog Balkana očekuje opipljivu korist od puta prema EU, u područjima kao što su povezanost, zapošljavanje, obrazovanje, ljudska prava, vladavina zakona i demokracija.
Regionalni lideri su se složili o temeljnoj regionalnoj transportnoj mreži i pripadajućim koridorima kao kičmi ekonomskog razvoja. Evropska komisija je spremna da za ovu namenu do 2020. godine odvoji milijardu eura. Ovo će, istakli su, pomoći zemljama zapadnog Balkana da se bolje povežu, kako međusobno, tako i s EU.
Na konferenciji u Beču će se ukazati da je zapadni Balkan postao primarna ruta kretanja rastućeg broja izbeglica koje traže zaštitu u Evropi.
“Zemlje zapadnog Balkana moraće da preuzmu odgovornost u sučeljavanju s ovim izazovima”, ističu Kurc i Štanmajer dodajući da nisu same, te kažu da će u Beču raspravljati o tome kako EU, kao i pojedinačne države članice EU mogu podržati zemlje zapadnog Balkana u naporima da poboljšaju upravljanje granicom i sisteme azila.
“Mi ćemo 27. augusta ponoviti našu čvrstu privrženost evropskoj perspektivi za sve zemlje zapadnog Balkana i obavezati se na kontinuiranu podršku ovoj regiji”, kazala su dva ministra naglašavajući da vrata EU moraju ostati otvorena za regiju zapadnog Balkana da bi se zajamčilo da EU ostaje najuspješniji mirovni projekt u svetu, jer bez zapadnog Balkana, EU je jasno nepotpuna.
Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc izjavio je da se zemljama zapadnog Balkana ne sme uskratiti EU perspektiva jer bez nje postoji opasnost da se neke od njih, kao što je BiH i Kosovo, okrenu od Evrope i snažno podrže radikalne islamističke grupacije, da bi se usred Evrope uspostavile ispostave tih grupacija.
“To je neposredna bezbednosna prijetnja za nas kao suseda. Zbog toga je potrebna ne samo evropska perspektiva, već jasno delovanje protiv toga”, rekao je Kurc i istakao da je neophodna saradnja sa zemljama regiona u borbi protiv “Islamske države” i radikalizacije.
Govoreći o izbeglicama sa Bliskog istoka, Kurc je ponovio da nije bio iznenađen odlukom Mađarske da podigne ogradu jer u EU ne postoji jedinstveni pristup problemu.
“Zato su države naterane da samostalno preduzimaju mere”, rekao je Kurc za agenciju APA.
Prema njegovim rečima, problem EU u pristupu migrantskoj krizi je taj što nisu sve države pogođene talasom azilanata, i zbog toga postoji nedovoljna svest za taj veliki izazov.
“Neophodno je uspostaviti svest da je ova kriza ekstremni izazov, koji nijedna zemlja sama ne može rešiti, i koja ugrožava mnogo onoga što se poznaje i ceni u Evropi. Evropa bez granica unutar šengenskog prostora definitivno postoji samo na osnovu dobrih spoljnih granica, a ako te spoljne granice ne budu dobro obezbeđivane onda je i ta ideja u opasnosti”, poručio je Kurc.
On je upozorio da je hitno potrebno dobro obezbediti spoljne granice u Grčkoj, te pojačati borbu protiv krijumčara ljudi na zapadnobalkanskoj ruti.
On smatra da je apsurdno to da na evropskom kontinentu izbeglice masovno iz jedne zemlje EU beže u državu koja nije članica.
Kurc se stoga zalaže za zajedničko evropsko delovanje i veruje da će Samit o Zapadnom Balkanu biti dalja šansa da se stvori svest u Briselu da ne postoji samo ruta preko Italije, već i preko zapadnog Balkana.
ZADNJE VIJESTI IZ Region Vijest dana Vijesti
