Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o zamrzavanju pregovora sa Turskom o članstvu u EU, a moglo bi se reći da je to samo kulminacija odnosa između Unije i Turske koji su znatno uzdrmani zbog različitih pogleda na izbegličku krizu ali i julski pokušaj puča u toj zemlji.
Turska koja još od 1960. godine teži da postane dio bloka, zvanično je podnijela zahtev za kandidaturu 1987. godine, a lideri EU su je 1999. godine prihvatili kao zemlju kandidata.
Šest godina kasnije – 2005. godine počeli su zvanični pregovori za pristupanje Turske EU.
Međutim, oni se nisu odvijali brzo, jer je za 11 godina zatvoreno samo jedno, od 35 poglavlja neophodnih za završetak pregovora i pristup EU, a ukupno 14 je otvoreno.
Pojedine zemlje EU, poput Francuske, Nemačke i Kipra donele su odluku o suspendovanju osam poglavlja i zabranili njihovo otvaranje.
Razlozi za to su bili različiti – od geografskih i ekonomskih, pa do spoljne politike Turske.
Odnosi Turske i EU posebno su počeli da se zaoštravaju 2015. godine sa početkom migrantske krize, jer je Turska označena kao zemlja koja “propušta” migrante u Evropu.
Ipak, u martu 2016. godine postignut je između Turske i Brisela, prema kome bi svi migranti koji iz Turske dođu na grčka ostrva bili vraćeni na tursku teritoriju.
EU po tom dogovoru treba da prihvati 72.000 sirijskih izbeglica iz Turske, pod uslovom da vlasti u Ankari prihvate nazad migrante koji su nezakonito iz Turske stigli u EU.
Dogovor, mđutim, predviđa da EU Turskoj odobri bezvizni režim za turske državljane i ubrzavanje pregovora Ankare sa EU o članstvu.
Pored toga, Turska je od EU tražila da pored tri milijarde evra u 2016., toliko novca dobije i 2017. godine za zbrinjavanje sirijskih izbeglica u toj zemlji.
Međutim, 15. jula dogodio se neuspeli državni udar u Turskoj, kada je poginulo više stotina ljudi, a predsednik Erdogan počeo je žestok okršaj sa svima koje je označio kao svoje protivnike.
Od 15. jula otpušteno je ili suspendovano više od 125.000 ljudi, a oko 40.000 je uhapšeno, uključujući vojne starešine, sudije, novinare, javne ličnosti, samo na osnovu sumnje da su povezani sa imamom Fetulahom Gulanom kojeg Ankara sumnjiči da je stoji iza puča.
Zvaničnici EU više puta su oštro kritikovali postupke turskih vlasti, tvrdeći da Turska krši ljudska prava, a kulminacija se desila prošle nedelje, kada je zvanična Ankara odbila da primi u zvaničnu posetu dve predstavnice Evropskog parlamenta, kao i najave da bi Ankara mogla da vrati smrtnu kaznu.
Danas izglasana rezolucija Evropskog parlamenta o zamrzavanju pregovora sa Turskom o članstvu u EU je neobavezujuća a njome se poziva Evropska komisija i zemlje članice da iniciraju “privremeno zamrzavanje pristupnih pregovara” sa Turskom.
Dojče vele navodi da bi ta rezolucija trebalo da bude signal “diktatoru Erdoganu”.
Agencija Rojters, međutim, navodi da je malo verovatno da će vlade zemalja članica EU delovati u skladu s preporukom Evropskog parlamenta, ali podseća na reči visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini koja je pozivala na oprez, upozorivši da bi okončanje pregovora rezultiralo situacijom u kojoj bi obe strane izgubile.
Kako navodi Dojče vele, EU bi tako izgubila mogućnost uticaja na Tursku.
Navodi se da slično razmišlja i komesar za proširenje Johanes Han.
“Turska se godinama udaljava od EU”, primećuje on i dodaje da kod zemalja članica EU trenutno “ne vidi volju da uvedu drastične mere prema Turskoj”.
DW navodi da iza toga stoje geopolitički interesi i razlozi. Turska je kao članica i partner u NATO važna za stabilnost na Bliskom istoku i Evropi i ima interes da se pridržava dogovora o izbeglicama.
Vlade zemalja članica EU odlučuju pre svega pragmatično – Erdogan im je potreban, koliko god se ponašao diktatorski.
Pa ipak, “crvena linija” je jasno definisana: Ukoliko Turska ponovo uvede smrtnu kaznu, to bi značio kraj pregovora sa EU. Do tada se vlade zemalja članica EU uzdaju u princip nade.
Vlade članica EU će o tome odlučivati tek na samitu u decembru.
Ipak, čini se da Tursku ne potresa mnogo takva odluka EU, jer je predsednik Turske Erdogan i ranije govorio da Turska poštuje evropske vrednosti, ali da nisu videli podršku EU.
“Više puta smo jasno rekli da mnogo više poštujemo evropske vrednosti od mnogih zemalja EU, ali nismo mogli da vidimo konkretnu podršku zapadnih prijatelja… Nijedno obećanje nije ispunjeno”, rekao je Erdogan na konferenciji Organizacije za islamsku saradnju u Istanbulu.
Turski ministar za EU: Rezolucija EP ništavna
Turski ministar za evropske poslove Omer Čelik odbacio je danas rezoluciju EP kojom se EU poziva na zamrzavanje pregovora sa Turskom kao ništavnu rekavši da je Turska ne shvata ozbiljno.
“Tu odluku smatramo ništavnom. To nije odluka koja može biti shvaćena ozbiljno zbog vizije koju ima i jezika koji preovladava u tekstu”, rekao je Čelin na konferenciji za novinare, prenosi AFP.
Prema njegovim rečima, ta rezolucija EP krši osnovne evropske vrednosti, prenosi Rojters.
Čelik je takođe je poslanicima EP poručio da moraju da paze na svoj rečnik kad govore o predsedniku Tajipu Erdoganu.
Evropski parlament je ranije danas izglasao rezoluciju o zamrzavanju pregovora sa Turskom o članstvu u EU, zbog nesrazmerne reakcije Ankare na neuspeo pokušaj vojnog puča u julu.
Rezolucija je neobavezujuća a njome se poziva Evropska komisija i zemlje članice da iniciraju “privremeno zamrzavanje pristupnih pregovara” sa Turskom.
ZADNJE VIJESTI IZ Svijet
